Trgovina na veliko

Republički zavod za statistiku

Odeljenje za statistiku unutrašnje trgovine, ugostiteljstva i turizma

Sonja Radoičić

Statističar metodolog u  Grupi za statistiku unutrašnje trgovine

Milana Rakića 5, Beograd

sonja.radoicic@stat.gov.rs

(+381) 11 2412 922/lokal 216

(+381) 11 2411 922

Podaci o prometu u trgovini na veliko se prikupljaju statističkim istraživanjem „Tromesečno istraživanje trgovine na veliko“ (obrazac Trg- 16KV). Istraživanjem se prikupljaju sledeći podaci: promet sa PDV-om, obračunati PDV, broj zaposlenih, zalihe i promet za 30 robnih grupa. Svrha kvartalnog istraživanja trgovine na veliko je da se obezbede podaci koji su nophodni za praćenje obima i  dinamike prometa,  kao i za analizu efekata mera  na ukupnu trgovinsku politiku, deo su rezultata za distributivnu trgovinu (oblasti 45, 46 i 47 KD).

-Klasifikacija delatnosti 2010 („Službeni glasnik RS“, broj 54/10) koja je bez ikakvih izmena zasniva na Statističkoj klasifikaciji delatnosti EU - NACE Rev.2.

- Nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica (NSTJ)

Istraživanjem su obuhvaćena sva preduzeća (pravna lica) čija je pretežna delatnost u sektoru Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikala, oblast Trgovina na veliko, osim trgovine motornim vozilima i motociklima (oblast KD 46), kao i određen broj preduzeća čija pretežna delatnost nije Trgovina na veliko (oblast KD 46), ali ostvaruju značajan promet u delatnosti Trgovina na veliko. 

Promet u trgovini na veliko predstavlja vrednost prodate robe, koja je kupljena radi dalje prodaje (trgovinskim preduzećima i radnjama koje se bave prodajom robe na malo, prodaja robe drugim trgovcima na veliko) ili prerade, kao i prodaja robe velikim potrošačima za sopstvenu potrošnju i obuhvata samo prodatu robu na domaćem tržištu, sa porezom na dodatu vrednost (PDV). Iskazuje se samo trgovačka roba, ne i prodaja sopstvenih proizvoda. U promet robe na veliko uključuje se i prodaja robe sa konsignacionih skladišta, kao i tranzitni promet (ako je proknjižen u knjigovodstvu kao prodaja na veliko), to jest prodaja robe koja se po nalogu prodavca neposredno isporučuje kupcu sa stovarišta ili nekog drugog odredišta proizvođača, uvoznika ili drugog preduzeća bez prethodnog uskladištenja robe. Obuhvataju se i usluge u prometu robe (agencijske, posredničke, zastupničke, komisione i sl.). Promet robe po robnim grupama, sa PDV-om je vrednost robe po strukturi prodajnog asortimana. Izdvojene robne grupe su usklađene sa Klasifikacijom prozvoda po delatnostima (CPA). Zalihe predstavljaju vrednost robe, kupljenu po nabavnim cenama, koja se nalazi u magacinima i stovarištima preduzeća, sa stanjem na kraju posmatranog perioda, baz PDV-a. Broj zaposlenih podrazumeva osobe koje su radile (stanje na kraju posmatranog perioda) u poslovnom subjektu, imale ugovor o zapošljavanju na određeno ili neodređeno vreme i bile plaćene za svoj rad. U ovaj broj se uključuju i vlasnici preduzeća, partneri, ortaci, kao i plaćeni članovi porodice. 

Statistička jedinica posmatranja i izveštajna jedinica je preduzeće (poslovni subjekt).

Osnovni skup (ciljna populacija) obuhvata sve ekonomski aktivne poslovne subjekte čija je pretežna delatnost u oblasti Trgovina na veliko (oblast KD 46), kao i određen broj poslovnih subjekata čija pretežna delatnost nije u oblasti Trgovina na veliko, ali ostvaruju značajan promet u toj oblasti.

Okvir za izbor uzorka zasnovan je na statističkom poslovnom registru (SPR) koji obuhvata oko 19500 preduzeća koja ostvaruju promet u delatnosti Trgovina na veliko i koja su dostavila godišnje finansijske izveštaje za 2020. godinu. Najmanja preduzeća po ukupnom godišnjem prometu su isključena iz okvira za izbor uzorka. Okvir za izbor uzorka obuhvata oko 5950 preduzeća.

Svi indeksi su obračunati na nivou Srbija – ukupno (nivo NUTS 0). Iskazani su u tekućim cenama.

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Za sve serije indeksa, podaci su raspoloživi od prvog kvartala 2005. godine pa nadalje. Istorijske vremenske serije za period 2005-2010 godine preračunate su u skladu sa Klasifikacijom delatnosti 2010, tako da se mogu smatrati kontinuiranim.

Bazna godina je 2015.

Podaci o prometu (i PDV) prikupljaju se u hiljadama dinara.

U  kvartalnoj periodici diseminiraju se samo indeksi u tekućim cenama. Na godišnjem nivou objavljuju se i apsolutne vrednosti.

Referentni period je kalendarski kvartal.

Sprovođenje statističkog istraživanja navedenog  u okviru tačke 3.1. bazira se na sledećim pravnim aktima Republike Srbije:

- Zakon o zvaničnoj statistici

- Odluka o Programu zvanične statistike

- Uredba o utvrđivanju plana zvanične statistike za tekuću godinu

- Uredba o Klasifikaciji delatnosti

Pravni akti i drugi dokumenti dostupni su na veb sajtu RZS-a:

http://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/

Nije dostupno.

Poberljivost podataka je regulisana:

- Zakonom o zvaničnoj statistici ("Sl. glasnik RS", br 104/2009)

(http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf)

- Pravilnikom o zaštiti statističkih podataka u Republičkom zavodu za statistiku

(http://stat.gov.rs/media/2294/pravilnik-o-zastiti-podataka.doc) i

-Uputstvom o merama zaštite podataka i informacija u Republičkom zavodu za statistiku

(http://www.stat.gov.rs/media/2296/uputstvo-o-merama-zastite.doc)

Evropsko zakonodavstvo: Uredba br. 223/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. marta 2009. godine o evropskoj statistici (Regulation (EC) No 223/2009 of the European Parliament and of the Council of 11 March 2009 on European statistics).

Poverljivi podaci mogu se koristiti isključivo u statističke svrhe. Poverljivi statistički podaci su individualni podaci, kao i zbirni podaci kod kojih se na bilo koji način može prepoznati nosilac tih podataka.

Poverljivi podaci predstavljaju službenu tajnu i ne mogu se objavljivati niti saopštavati, odnosno ne mogu biti sadržani u bilo kojim zbirnim podacima iz kojih se mogu prepoznati individualni podaci.

Prilikom obrade poverljivih podataka za potrebe korisnika mora se obezbediti takva zaštita da se ni na jednom nivou agregiranih podataka ne mogu prepoznati individualni podaci.

Kalendar publikovanja je raspoloživ na zvaničnom sajtu RZS godinu dana unapred.

Rezultati istraživanja su u isto vreme dostupni svim korisnicima.

Periodika objavljivanja podataka u formi indeksa je kvartalna.

Rezultati se ne objavljuju u obliku saopštenja za javnost.

U kvartalnom saopštenju „Unutrašnja trgovina“ objavljuju se podaci unutrašnje trgovine za oblasti 45, 46 i 47 Klasifikacije delatnosti.

“Statistički godišnjak Republike Srbije” – sveobuhvatna godišnja publikacija obuhvata sve konačne podatke i serije najvažnijih pokazatelja različitih oblasti privrednog i društvenog života u zemlji;

“Statistički kalendar Republike Srbije” - izdanje koje nudi osnovne statističke podatke o nacionalnom društvenom i ekonomskom razvoju.

Podaci trgovine na veliko (godišnji indikatori) raspoloživi su u statističkoj bazi podataka u okviru statističke oblasti Unutrašnja trgovina:

http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

Mikropodaci nisu dostupni korisnicima.

Nije dostupno.

Metodološka objašnjenja i statistički obrasci za trgovinu na veliko dostupni su na vebsajtu:

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=21&s=2101

http://stat.gov.rs/sr-Cyrl/istrazivanja/referentni-metapodaci.

http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

Po uzoru na Evropski statistički sistem, a u skladu sa misijom i vizijom, kao i Politikom kvaliteta, Republički zavod za statistiku nastoji da statističku proizvodnju potpuno uskladi sa Kodeksom prakse evropske statistike (CoP).

Sistem upravljanja kvalitetom Republičkog zavoda za statistiku, temelji se na Kodeksu prakse evropske statistike i potpuno je prilagođen statističkim potrebama jer se sistematski unapređuje kvalitet statističkih procesa, krajnjih rezultata odnosno podataka, kao i pružanja usluga korisnicima.

Dokument Politika kvaliteta dostupan je na vebsajtu RZS-a:

http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

Statističke aktivnosti usmerene su na praćenje glavnih aspekata kvaliteta u okviru organizacije statističkih istraživanja (prikupljanje podataka, obuhvat, obrada podataka, pravovremenost..).

Kvalitet podataka i sprovođenje istraživanja se prati u svim fazama rada. Dobijene ocene o kvalitetu toka istraživanja i konačnih ocena su na veoma zadovoljavajućem nivou. U prilog tome govore i redovne analize podataka  od strane nadležnih statističari iz Služe unutrašnje trgovine, stručnjaka iz oblasti uzorak, vremenskih serija, informacionih tehnologija kao i kolege iz Službe nacionalnih računa.

Glavni korisnici podataka su državni organi (Vlada, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo finansija), Privredna komora, poslovni subjekti, ekonomski analitičari, predstavnici medija, naučni istraživači, studenti, interni korisnici (statistika nacionalnih računa), Evrostat.

RZS sprovodi istraživanje o zadovoljstvu korisnika. Rezultati su raspoloživi na sajtu RZS:

stat.gov.rs/media2489/rezultati-istrazivanja-o-zadovoljstvu-korisnika-2021.pdf

Definicije osnovnih varijabli i metodologija prikupljanja podataka je uglavnom usklađena sa preporukama Eurostata u oblasti kratkoročnih indikatora (Council Regulation  No 1165/98 ANEX D). Podaci nisu desezonirani, što predstavlja glavno odstupanje od međunarodnih standarda.

U ovom istraživanju, glavni izvori grešaka su uzoračke i neuzoračke prirode.

Istraživanje se sprovodi na slučajnom uzorku. Okvir za izbor uzorka formira se na osnovu podataka za preduzeća Statističkog poslovnog registra (SPR).

Plan uzorka je definisan tako da su ocene za glavne domene ocenjivanja zadovoljavajuće preciznosti. 

Od neuzoračkih grešaka, prisutne su:

·  greške obuhvata koje su posledica izvesnih neažurnosti SPR-a i kašnjenja u registrovanju promena statističkih jedinica;

·  greške koje su posledica isključivanja najmanjih jedinica iz okvira za izbor uzorka (cut-off);

·  greške merenja i neodgovora koje su neminovne, ali su instrumenti, organizacija prikupljanja i unos podataka takvi da su ove greške svedene na najmanju moguću meru.

Pristrasnost rezultata koja je posledica ovih grešaka je mala. Podaci o prometu u trgovini na veliko su rezultat ocene prometa iz statističkog istraživanja. Publikuju se 60 dana nakon referentnog kvartala.

Uzoračke greške ocena totala prometa ostvarenog od trgovine na veliko u posmatranom tromesečju predstavljene su odgovarajućim ocenama koeficijenata varijacije za domene ocenjivanja. Prilikom izračunavanja ocena, uzorački ponder se koriguje za neodgovor.

Ocena koeficijenata varijacije totala ostvarenog prometa u delatnosti Trgovine na veliko (KD 46) na ukupnom nivou za Republiku Srbiju je 2.0%.

Neuzoračke greške su one koje se javljaju u svim fazama istraživanja. Neuzoračke greške se javljaju usled: greške obuhvata, neodgovora jedinica, obrade, itd.

Greška manjeg obuhvata jedinica nije računata ali se pretpostavlja da ona ne utiče značajno na rezultate. Ova greška je, pre svega, posledica neažurnog Statističkog poslovnog registra koji se koristi za konstruisanje okvira za izbor uzorka.

Najmanje jedinice, prema vrednosti prometa, isključene su iz okvira za izbor uzorka.

Greške većeg obuhvata i neodgovora jedinica, procenjuju se na osnovu informacije o odgovoru jedinice koji se razvrstava u 9 klasa:

• Predat izvešaj, posluje;
• Posluje, odbija da preda izveštaj;
• Nije nađena (nije isporučen upitnik);
• Zatvorena, ugašena;
• Miruje, ne posluje;
• Izvan obuhvata istraživanja (ne obavlja delatnost na koju se odnosi istraživanje);
• Stečaj;
• Likvidacija;
• Ostali razlozi (npr. nepoznat razlog neodgovora).

Da bi se neuzoračke greške koje su posledica ljudskog faktora smanjile, preduzimaju se sledeće mere: prikupljeni podaci unose se pomoću aplikacije koja omogućava „kontrolisani unos“. U ovoj fazi nije dozvoljen unos pogrešnih podataka. U sledećoj fazi, nakon unosa, vrši se dalja logička kontrola podataka, takođe putem kompjuterskog programa. U daljim koracima obrade podataka, stručno lice analizira podatke da bi se otkrile i ispravile eventualne preostale greške. Ako je neophodno, izveštajna jedinica se kontaktira da bi se podaci ispravili. Konačna validacija podataka sprovodi se analizom agregata.

Prosečna stopa neodgovora u 2022. godini na ukupnom nivou za Republiku Srbiju je 3.97%.

Prosečna stopa većeg obuhvata u 2022. godini na ukupnom nivou za Republiku Srbiju je 7.49%.

Konačni podaci  kvartalnog istraživanja se objavljuju 60 dana po isteku posmatrnog perioda (t + 60).

Ne postoji vremenska razlika između realizovanog i planiranog vremena objavljivanja podataka. Rokovi se poštuju i podaci se objavljuju na vreme, prema zvaničnom kalendaru publikovanja.

Isti statistički koncepti primenjuju se na celoj teritoriji.

Sve vremenske serije obračunatih indeksa su vremenski uporedive.

Prikupljeni podaci se detaljno proveravaju i upoređuju sa podacima iz ostalih izvora. Poređenje sa podacima iz prijava PDV-a ne ukazuje na velika odstupanja između raspoloživih podataka iz administrativnih izvora i rezultata istraživanja.

Povremeno se vrši poređenje sa drugim statističkim izvorima koji obuhvataju promet, kvartalnim podacima strukturne poslovne statistike, ali treba imati na umu metodološke razlike i neke razlike u definicijama.

Podaci trgovine na veliko su interno koherentni. Da bi se proverila interna koherentnost, vrši se poređenje između podataka iz prethodnog kvartala i podataka referentnog kvartala, kao i upoređivanje tekućih podataka sa podacima iz istog perioda prethodne godine.

Svaki nivo agregiranih podataka sastavlja se direktno iz mikro podataka.

Standardizovane informacije o troškovima i opterećenosti nisu sistematski prikupljene.

Uveden je sistem koordinacije slučajnih uzoraka poslovnih sistema koji smanjuje opterećenost malih jedinica

„Opšta politika revizija“ kao zvanična politika revizija statističkog sistema objavljena je na sajtu RZS:

http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf.

Značajna revizija je izvršena 2011. godine kada je započela primena Zakona o klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 104/09) i Uredbe o klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 54/09). KD (2010).

Preračun podataka za ranije godine urađen je tzv. mikro pristupom. Ovaj način preračuna polazi od najnižeg nivoa, tj. statističke jedinice kojoj je dodeljena šifra delatnosti iz KD (2010) na osnovu tabela korespondencije između KD (1996) i KD (2010).

Glavne revizije usled promena u metodologiji, klasifikaciji delatnosti  i promena bazne godine - serije podataka se preračunavaju, a promene se ne objavljuju unapred. Revizije i objašnjenja se daju u vreme objavljivanja i diseminacije podataka.

Podaci se prikupljaju na osnovu uzorka, s tim da su velika i srednja preduzeća uvek obuhvaćena planiranim uzorkom, a mala i mikro birana na slučajan način.

Okvir za izbor uzorka konstruisan je na osnovu Statističkog poslovnog registra (SPR), stanje 31. decembar 2021. godine. Čini ga spisak aktivnih preduzeća koja su predala završni račun za 2020. godinu. Promet i broj zaposlenih su ključna pomoćna obeležja preduzeća čije se vrednosti preuzimaju iz završnih računa.

Stratifikacija okvira za izbor uzorka urađena je na osnovu:

1. Privredne delatnosti -  2 grupe delatnosti: prvu grupu čine preduzeća koja su registrovana u trgovinskim granama trgovine na veliko (46.1 ... 46.9), dok drugu grupu čine preduzeća čija pretežna delatnost nije trgovina na veliko ali ostvaruju značaj promet u trgovini na veliko;

2. Veličinske klase - 4 klase: velika, srednja, mala i mikro. One se definišu na osnovu finansijskog izveštaja prema godišnjem prometu, broju zaposlenih i imovini preduzeća;

3. Teritorijalne klase - 3 klase: Srbija-jug, Beograd i Srbija-sever, i

4. Visini godišnjeg prometa.

Na ovaj način, okvir za izbor uzorka podeljen je na 98 stratuma i alociran je uzorak obima 1265.

Periodika prikupljanja podataka je kvartalna. 

Podaci se prikupljaju poštanskim metodom, putem i-mejla, korišćenjem faks mašina i preko Veb-aplikacije. Obrasci se šalju izveštajnim jednicama pre početka izveštajnog kvartala.

Izveštajne jedinice na osnovu uputstva popunjavaju obrazac TRG-16KV, koristeći knjigovodstvenu i ostalu potrebnu dokumentaciju. Rok za dostavu popunjenog obrasca je 15 dana po završetku referentnog  perioda (kvartala). Mere koje se koriste za povećanje odgovora su urgencije koje se šalju imejlom i poštom.

Postoje dve osnovne faze validacije podataka: kontrola individualnih podataka (na mikro nivou) i kontrola agregiranih podataka.

Osnovni i prvi korak u validaciji je logičko- računska kontrola koja podrazumeva čitav niz aktivnosti tokom sprovođenja statističkog istraživanja: prvo statističari u područnim odeljenjima vrše evidenciju i kontrolu podataka. Kontrola podataka se sprovodi poređenjem podataka s prethodnim periodom kao i poređenjem podataka iste izveštajne jednice sa povezanim podacima iz drugih statističkih istraživanja.

Proces unosa podataka generiše aplikaciju (softverski potpuno razvijena u RZS - IST) kojom se sprovode unapred zadati kriterijumi računsko logičke kontrole i onemogućuje unos podataka koji u sebi sadrže greške koje se ne tolerišu. Nakon toga, predmetni statističari u centrali u Beogradu vrše kontrolu i analazu unetih podataka, ponovo se kontaktiriju izveštajne jednice i ispravljaju uočene greške.

Greške uočene tokom ocene totala od strane stručnjaka za uzorak, takođe se naknadno koriguju. Konačno, analizom agregiranih podataka, eventualno propušteni pogrešni podaci se naknadno proveravaju i ukoliko je zaista greška naknadno ispravljaju.

Ocene vrednosti totala prometa i njihovih standardnih grešaka izračunate su upotrebom Horvitz-Thompson-ovih ocena u skladu sa standardnom procedurom za stratifikovani prost slučajan uzorak. To znači da su ocene totala prometa izračunate sumiranjem ponderisanih vrednosti iz uzorka. Uzorački ponder koriguje se za neodgovor jedinica.

Ne primenjuje se.

Bez napomena.